Duboko dolje u kanjonu Cetine

pored zadnjeg vodopada “Oblačnika” 

stotinama godina danonoćno slušali su

huk vode i žrvanje mlina 

s osmijehom gledali meljavu

što pada koso i puni vreću 

čekajući reda donosioci žitarica.

 

Visoko gore ispod “Okladnice” 

žena u kući zasukala rukave

pripremila naćve, so i toplu vodu 

čeka da pogaču umijesi.

 

Bosonoga djeca oko komina 

jareći vatru ispod lonca

zelja parića 

Boga mole da im oca čuva

dok dođe kući. 

Želuci prazni cvile.

 

Donio on brašna vreću, 

spustio pored žene, bit će kruha!

Sjeo na banak među djecu 

u zagrljaju svojim rukavima

znojno čelo brišu. 

On njima priče priča

da lakše mogu dočekati jelo. 

  

Uzela majka mjeru, zamijesila pogaču brzo

kvasat će sutra ... 

Na ugorenom kominu zasula je

vrelim lugom i grumenjem žara. 

Trpezu sprema vješto,

biti će gozba prava. 

  

Došao čas, svi oko stola

otvorena usta, pojačane oči, 

ruke obje rade, gutljaji se čuju,

žvakanja nema do zadnjeg djelića hrane. 

Je li bilo dosta, teško je reći.

 

Domaćin gorostas sav sretan 

s kapom u ruci pogleda gore

zahvaljuje Bogu i blagoslov moli 

pet grla kao jedno uzviknu: AMEN! 

Tesar

    

Zov rodnih ognjišta, 1999. br.1 (8)