Čudni su putevi Božji! 

Ante, muž Rožin, 

A od roda Tomasovića,

Rođenoga iz Kučića.   

 

Volio je svoju ženu

I gledajuć bolest njenu 

S njom je proša sve doktore

Probdio je noći, zore.   

 

Ne žaleći muke, truda

Otiša' je za nju do Lurda. 

Postio je, nikad psova,

Gospi se je zavitova. 

 

Ozdravi mi dragu ženu,

Vrati meni radost njenu, 

A i osmijeh mome licu,

Ja ću tebi kapelicu.   

 

I da bude ovoj slična,

A za moje selo dična, 

Da i tamo budeš mati,

U pomoć te budu zvati.   

 

Gospa ga je uslišala,

Veliku mu milost dala, 

Uslišala molbu vruću,

On napravi njenu kuću.  

 

Nije kuća već spiljica,

U nju uđeš vedra lica, 

Jer i tu je majka mila

Mnoga tila ozdravila.   

 

Spiljica je lipa njena,

Još odavno posvećena, 

Pa će tako jednog dana

Narod stizat sa svih strana.   

 

Kad ih stigne milost njena

Mnoga tila ozdravljena 

Liči tila, duše, oči,

Tamo voda po kap toči.  

  

S njom operi svoje oči

Pa ćeš bolje vidit moći 

Kud da kreneš, kojim putem,

Čuva te od boli ljute.   

 

Za nju se već dosta čuje,

A ona nam odmah tu je. 

Na njen dan kad slavit budu

Ne trebate ići Lurdu.   

  

Donesite puno svića

Gospi Lurdskoj iz Kučića. 

To je naša draga mati

I vama će puno dati. 

  

Ponesite svoje boli,

Svih vas ona isto voli. 

Puno cvića, puno svića,

Gospi Lurdskoj u Tomasovića.  

 

           Zov rodnih ognjišta, 1998. br.2 (7)