Volim te selo moje malo

U srcu si mojem ljepotom sačuvano 

Tamo su Kučiće najbjelije

I sunce grije najžarkije.   

Još se sijećam jutra rosom okupana

Plavetnila neba Cetini darovana 

I ptičica zov iz zelenog gaja

Ljepota je ova rajom sazidana.   

Djetinjstvo je moje izraslo u raju

Da Kučiće ljubim,nek svi ljudi znaju, 

Dok Cetina šumi kao moćna vila,

Voljet ću te selo moje sve dok budem živa! 

 

Ivanica Srdanović ,udana Brnabić-Kostrena 
   

           

Zov rodnih ognjišta, 1997. br.2 (5)